Dobar dan svima! Čast mi je i privilegija što danas stojim ovde, pred vama, i imam priliku da govorim o čoveku čije ime ne samo da OBAVEZUJE, već i INSPIRIŠE – dr Zoranu Djindjiću. Govoriti o njemu znači govoriti o VIZIJI, HRABROSTI i BESKOMPROMISNOJ BORBI za Srbiju. On nije bio samo političar – bio je INTELEKTUALAC SVETSKOG KALIBRA, VRHUNSKI STRATEG, FILOZOF, čovek koji je razumeo vreme u kojem živi i imao snagu da ga menja.

Koliko god reči pokušali da pronadjemo, nikada nećemo moći da iskažemo dovoljnu zahvalnost za ono što je učinio. Njegov rad i NASLEDJE ne mogu se meriti samo postignućima, već i ENERGIJOM koju je preneo na sve one koji su verovali u bolju budućnost. Njegova misao I DANAS OSVETLJAVA PUT SVIMA KOJI NE PRISTAJU NA BEZNADJE I KOJI ZNAJU DA SE NAPREDAK NE DEŠAVA SAM OD SEBE – već se za njega bori, svakog dana, bez odustajanja.

„POGLEDAJTE U BUDUĆNOST, TAMO ĆEMO SE SRESTI VI I JA.“ Ove reči nisu samo poruka, one su ZAVET. One su podsećanje da budućnost ne dolazi sama, već da je stvaraju oni koji VERUJU, koji RADE i koji se BORE. Dr Zoran Djindjić znao je da je vreme nepovratno i da prošlost može biti UČITELJ, ali NE I UTOČIŠTE. Njegova vizija nije bila ograničena trenutkom u kom je živeo – ona je bila usmerena ka onome što Srbija može i mora da postane. A, ko danas, više od studenata, nosi tu odgovornost? Ko, ako ne mladi, treba da pogleda u budućnost i krene njegovim putem – putem ZNANJA, RADA i HRABROSTI? Svaki protest protiv nepravde, svaka debata, svako pitanje postavljeno autoritetima – sve su to tačke na liniji koja vodi ka onoj budućnosti u kojoj ćemo se sresti sa njim. Dok stojimo ovde, u njegovu čast, ta rečenica nije samo sećanje. To je poziv. Poziv da ne stojimo u mestu, već da idemo napred – jer nas tamo, u budućnosti, čeka Srbija kakvu je on sanjao.

Nismo se danas okupili u znak sećanja povodom 22 godine od smrti dr Zorana Djindjića. Ne, mi obeležavamo 22 godine od njegovog UBISTVA. Jer, on nije preminuo – ON JE UBIJEN. Ubijen je metkom, ali i sistemom. Ubijen je pred ulazom u zgradu Vlade, one iste Vlade koju je kao prvi demokratski izabrani predsednik iste vodio sa vizijom uredjene Srbije. NJEGOV ŽIVOT NIJE PREKINUT BILO GDE – VEĆ NA SAMOM PRAGU INSTITUCIJE KOJU JE POKUŠAO DA PROMENI, U SRCU DRŽAVE KOJU JE ŽELEO DA IZVEDE IZ MRAKA. I zato smo danas ovde. Ne samo da se sećamo, već da podsetimo. Da podsetimo da to nije bio samo pucanj u jednog čoveka, već pucanj u IDEJU. Da podsetimo da dr Zoran Djindjić nije ubijen samo 12.marta 2003. – on je ubijan svakog dana pre toga, kroz sistem koji idalje opstaje na istim principima. ZATO SMO NA ULICI. Zato što taj zločin nije završen. Zato što sistem koji ga je ubio idalje traje, zato što svaka laž, svaka nepravda, svaka korupcija, svaki napad na slobodu govora i kritičko mišljenje – sve su to nastavci tog istog metka ispaljenog u njega. Naša borba nikada nije prestala, jer oni koji su želeli njegov kraj nisu stali. ALI, NEĆE STATI NI ONI KOJI VERUJU U BUDUĆNOST KOJU NAM JE POKAZAO. Za njega, za nas, za Srbiju kakvu zaslužujemo!

Dr Zoran Djindjić nije bio običan političar – bio je VIZIONAR, ČOVEK OD IDEJA I AKCIJE. Njegov intelekt nije bio isključivo akademski, već i praktičan, uvek usmeren ka promenama. FILOZOF koji je razumeo realnost, LIDER koji je verovao da Srbija može i mora bolje. Njegova misao bila je brza, oštra i jasna, a delovanje hrabro i neumorno. U zemlji koja je navikla da čeka, on je insistirao na RADU. U vremenu izgovora, on je birao ODGOVORNOST. Nije bio samo državnik, bio je PRIMER. I baš zbog toga, svaki govor o njemu ne sme da se svede na stranačke podele i jeftina prisvajanja. Dr Zoran Djindjić je bio mnogo više od partijske politike. Njegova vizija nije pripadala jednoj grupi ljudi – PRIPADALA JE SVIMA KOJI VERUJU U RAD, ZNANJE I PROMENE. On nije sanjao Srbiju podeljenu na tabore, već drušvo u kome će napredak biti zajednička misija. Zato, kada govorimo o njemu, ne govorimo o strankama, mandatima i izborima. GOVORIMO O VREDNOSTIMA. O RADU UMESTO ČEKANJA. O ODGOVORNOSTI UMESTO IZGOVORA. O VIZIJI UMESTO BESCILJNOSTI. Dr Zoran Djindjić je bio čovek budućnosti, a ona ne pripada političarima – ona pripada svima nama.

Umeo je da se smeje, da sluša i razume. Da se ne hvali i ne kuka. Da vraća nadu i da ne plaši narod, već da hrabri. Nije voleo pesimizam, nije priznavao odustajanje. Da budi osećaj da vredimo i da možemo, a ne da je on jedini koji može i vredi. Zato je bio tako veliki, a tako običan, i jedan od nas. Osmehe koje nam je vratio, u medjuvremenu smo izgubili. Njih mu dugujemo. Osmehe njegove i naše dece. On je bio ravnopravan i uvažen sagovornik. Brinuo je o ljudima, o svojim saradnicima, prijateljima. A, iznad svega, brinuo je o zemlji u kojoj su ti ljudi živeli. Zato je i dao sve za nju. Nedostaje nam danas. Da je danas ovde, rekao bi nam da ne čekamo da se promene same dogode već da smo mi ti koji ih donose. Da se ne umorimo, da se ne povučemo. Da svaka pobeda počinje kada neko kaže:“Ja ne pristajem na ovo.“ Da smo već pokazali hrabrost i da znamo šta je ispravno. I da sad nastavimo. Da radimo, da učimo, da se borimo. I da budućnost ne dolazi sama – da se ona osvaja.

Na kraju ne smemo da zaboravimo – NE SMEMO IZNEVERITI NJEGA I SVE ONO ZA ŠTA SE BORIO. On je otišao, ali njegovi ideali idalje žive. Oni koji su verovali da će sa njim nestati i njegove ideje, prešli su se! Iako se kroz godine one interpretiraju na različite načine, moramo se setiti da je pandan i njegovog političkog delovanja zapravo jedna reč, reč koja je pandan i svih zahteva studenata. Jednostavna za izgovoriti, ali vrlo zahtevna za sprovesti – ta reč je PRAVDA. Upravo to je ono što je on stalno zagovarao, ne samo kao apstraktni pojam, već kao princip na kom treba da izgradimo društvo. To je ono što danas, više nego ikada, mora biti naš vodič – jer samo kroz pravdu možemo ispuniti njegovu viziju i osigurati DA SE NJEGOVA BORBA NIKADA NE ZABORAVI.

Sećanje na dr Zorana Djindjića nikada neće izbledeti, jer njegova borba i njegova vera u bolju budućnost živi u svakom od nas. Hvala vam!