Radio-drama "Platonovi razgovori" u produkciji Fondacije dr Zoran Đinđić

Radio-drama „Platonovi razgovori“ u produkciji Fondacije dr Zoran Đinđić

11.09.2021

Večeras na Trećem programu Radio Beograda u 22:40 radio-drama „Platonovi razgovori“ u produkciji Fondacije dr Zoran Đinđić.

Fondacija dr Zoran Đinđić se bavi političkim obrazovanjem koje je iznad svakodnevne politike. U spomen na doktora filozofije čije ime nosi, Fondacija organizuje i škole i susrete u oblasti političke filozofije.

U toku epidemije kovida-19, skoro svi naši projekti su otkazani ili su morali da budu virtuelno održani. Zato smo osmislili novi projekat – filozofski radio-teatar koji bi najvažnija dela političke filozofije predstavio široj javnosti u dramskoj formi.

Prvi takav projekat se sastoji od tri radio-drame „Platonovi razgovori“ u režiji profesorke Alise Stojanović a po dramaturškom predlošku Mile Mašović-Nikolić.

Večeras će biti emitovana prva drama – „Tiranin“, inspirisana dijalozima iz Platonove „Države” (8. i 9. knjige), kao i po motivima Platonovih „Pisama”.

Treći program možete uhvatiti na frekvenciji 97,6 MHz ili preko interneta.

Tiranin

Radio-drama „Tiranin” prvi je deo audio-trilogije „Platonovi razgovori”. Tekst je nastao inspirisan dijalozima iz Platonove „Države” (8. i 9. knjige), kao i po motivima Platonovih „Pisama”.

Radnja se dešava 388. g. stare ere na Siciliji, u Sirakuzi, helenskom gradu u kom gospodari sirakuški tiranin Dionisije. Platon po pozivu dolazi na njegov dvor, gde pokušava da svoje učenje primeni tako što će inspirisati Dionisija, koji se predstavlja kao filozof, da postane idealan vladar na čelu idealne države. Akteri na dvoru su još i Dion, Dionisijev rođak i pretendent na presto, Dionisije Mlađi, Dionisijev sin, još uvek dete, i istoriograf Filist. Platon je u ovu misiju krenuo vođen unutrašnjim demonom otelotvorenim kao glas Sokrata, koji bdi nad Platonom, njegovim mislima i delima. Ceo ovaj Platonov filozofski poduhvat završava se tragično pošto Platon zapada u ropstvo i na kraju ga tiranin, da bi ga ponizio, prodaje spartanskoj galiji da skonča kao rob u potpalublju.

Režija: Alisa Stojanović

Dramaturgija i tekst: Mila Mašović Nikolić
Muzika: Ivan Brkljačić
Ton: Dragan Stevanović
Konsultant za platonističku filozofiju: Irina Deretić
Uloge: Matija Ilić, Relja Janković, Aleksandar Kecman, Marko Pavlović, Filip Stankovski
Produkcija: Fondacija „Dr Zoran Đinđić“, decembar 2020. Snimano u Ateljeu 212.

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-3/4505253/mila-masovic-nikolic-platonovi-razgovori–tiranin.html

Demokratski čovek

Radio-drama „Demokratski čovek” drugi je deo trilogije „Platonovi razgovori”. Tekst je nastao inspirisan motivima iz Platonove „Države” (2, 5, 6, 8. i 9. knjige), „Pisama” i „Gozbe”.

Radnja se dešava u Sirakuzi, na Siciliji, 366-360. godine p. n. e. na dvoru novog vladara, Dionisija Mlađeg. Platon se u Sirakuzu vraća po nagovoru svog starog prijatelja Diona, te ostavlja predavanja na Akademiji u Atini, u nadi da će ovoga puta uspeti u onome u čemu ranije nije, da stvori svoju idealnu državu. Mladi vladar je, međutim, pod uticajem dveju struja, Dionove ali i suparničke, koja iz progonstva na dvor vraća istoričara Filista. Platon objašnjava prirodu demokratskog čoveka otkrivajući sve vrline i mane atičke demokratije. Sokratov duh daje Platonu snagu da istraje na ovom zadatku, ali Dionisije Mlađi nije oduševljen „šarenilom i jednakošću“ atinske demokratije, te pod uticajem vojnih vođa progna Diona, te izrasta u još goreg tiranina nego što je bio njegov otac. Dionisije odbacuje ideju da zakoni vladaju Sirakuzom, već se okreće tiraniji, koja – po njegovom mišljenju – štiti demos od varvara, a Platon postaje zarobljenik na Siciliji.

Režija: Alisa Stojanović
Dramaturgija i tekst: Mila Mašović Nikolić
Muzika: Ivan Brkljačić
Ton: Dragan Stevanović
Konsultant za platonističku filozofiju: Irina Deretić
Uloge: Matija Ilić, Relja Janković, Aleksandar Kecman, Marko Pavlović, Filip Stankovski
Produkcija: Fondacija „Dr Zoran Đinđić“, decembar 2020. Snimano u Ateljeu 212.

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-3/4511972/mila-masovic-nikolic-platonovi-razgovori–demokratski-covek.html

Idealna država

Radio-drama „Idealna država“ treći je deo trilogije „Platonovi razgovori“. Tekst je nastao inspirisan motivima iz Platonove „Države“ (2, 5, 6, 8. i 9. knjige), „Pisama“ i „Gozbe“.

Radnja se dešava u Atini, na Platonovoj Akademiji, oko 353. godine pre nove ere. Platon drži predavanje o idealnoj državi, kome prisustvuju njegovi najčuveniji učenici: Speusip (matematičar), Ksenokrat (filozof), Eudoks (astronom) i zagonetni mladić, koji postavlja prava pitanja i sudeluje u raspravi, a za koga će se ispostaviti da je budući veliki filozof i najčuveniji Platonov učenik – Aristotel. Ova rasprava ujedno je krucijalni dokaz o tome kako idealna država može postojati samo kao ideja, ali se iznosi i niz dokaza o tome kako jedino filozof može biti idealni vladar. Ovu raspravu na Akademiji Platon vodi dva puta izbegavši ličnu tragediju na Siciliji, u Sirakuzi, gde se spasao tirana, te odustaje od primene svojih filozofskih ideja u stvarnosti, već tu svoju misiju prenosi na učenike, a pre svih na Aristotela.

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-3/4522029/mila-masovic-nikolic-platonovi-razgovori–idealna-drzava.html