Da li je pojedinac poput njega zasita mogao da Srbiju transformiše u zemlju koja bi odavno bila članica Evropske unije i posvećena vladavini prava i blagostanju svojih građana? Ili Srbija, ophrvana nasleđem prošlosti nije mogla ništa drugo nego da nastavi da se kreće, ali u začaranom krugu u kojem se gubi vreme i prolaze životi?
Dve hiljade dvadeset i treće možemo videti da zemlje više nisu velike ni cenjene zbog veličine svoje teritorije, nego zbog svojih građana. Kakvog su duha, koliko su obrazovani, koliko umeju da izgrade i naprave, koliko su spremni da se bore za svoje mišljenje i dozvole tuđe. Snaga je u znanju u ljudima.
To je bila ideja vodilja i Zorana Đinđića i zadatak Fondacije je da, ako već on sâm nije ostao živ, da ostane živa njegova ideja: doprineti obrazovanju, uspešnom radnom početku mladih u Srbiji i u regionu. Zbog uspomene na njega, zbog ciljeva koji se još uvek mogu ostvariti, pružili smo podršku stotinama da steknu znanje kroz radnu praksu, kroz akademske seminare i škole, kroz programe studentske razmene, kroz projekte političkog obrazovanja.
Glavni ostvarivi cilj, i posle 20 godina, jeste da učinimo Srbiju modernom, razvijenom, evropskom zemljom. To je bio cilj i danas i pre 20 godina, ali i u 19.veku, kada su tokom 70 godina Srbi sticali svoju nezavisnost , gradili svoju državu gradeći sebe, uprkos političkom sukobu koji je postojao i tada kao i sada. Otvarali su fabrike i gazdinstva, slali svoju decu u evropske prestonice da studiraju arhitekturu, inženjerstvo, mehaniku, pravo, umetnost, istoriju. Napredovali su. Danas se ove nauke mogu studirati i u Srbiji, ali to više nije dovoljno. U savremenom svetu i ekonomiji, da bi se ostalo u mestu mora se trčati, a da bi se napredovalo, moramo da jurimo. I telom i umom. A Srbija kao da je posustala, postajala sve sporija, ophrvana pitanjima svoje dalje i bliže prošlosti.
U međuvremenu, horizont Evropske unije se i sâm stalno pomera, i stalno nam izmiče. Ali baš kao što je grupa odlučnih ljudi poput Zorana Đinđića i njegovih kolega i prijatelja pre dvadesetak godina vukla i vodila ka Evropi, postoje ljudi sa tim ciljem i danas. Mi možemo imati različite političke vrednosti, ali oko jedne moramo da se složimo – da Srbija ne sme da stane, ni da svako od nas ne sme da stane. Ni sa radom ni sa usavršavanjem.
Sećamo se premijera Đinđića danas, kao i prethodnih 20 godina. Njegova energija i posvećenost će još dugo ostati tu da podstaknu ljude na značaj rada i borbe za bolju Srbiju i bolje nas.