BIOGRAFIJA dr ZORANA ĐINĐIĆA

Zoran Đinđić je rođen 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Odrastao je u Travniku i Beogradu, gde je završio osnovno i srednje školovanje.  Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u decembru 1974. godine. Na istom fakultetu Đinđić je upisao postdiplomske studije. Pisao je i objavljivao prikaze časopisa i knjiga, najviše za Treći program Radio Beograda, koji je bio namenjen obrazovanoj publici, držao visok profesionalni nivo i postao elitna institucija u okviru koje su nastala čitava filozofska i književna dela, kao, na primer, osmotomnik Radomira Konstantinovića Biće i jezik.

Početkom 1977. godine napušta Jugoslaviju i odlazi u Nemačku na doktorske studije. Mentor mu je bio profesor Albreht Velmer (Albrecht Wellmer), Habermasov učenik. U Nemačkoj je Đinđića posebno privlačio Frankfurt, zbog aure koju je za filozofe imala Frankfurtska škola. Za Đinđića je bio karakterističan istovremeni rad na više projekata. Između 1977. i 1979. godine, u okviru projekta Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, radio je na jednom istraživanju genealogije, porekla sistema nemačke filozofije i nemačkog idealizma. Tokom boravka u Nemačkoj, posvetio  se temeljnom izučavanju anarhizma. Mnogo više od anarhizma kao učenja, šezdesetih godina XX veka reaktuelizovani su metodi borbe anarhista, ali pre svega njihov revolucionarni etos slobode.Pisano delo Zorana Đinđića otkriva uticaj ovoga etosa na njegovo formiranje, a njegov život – mnogo više od uticaja. Na temelju svog veoma dobrog poznavanja ruskog revolucionarnog nasleđa, Đinđić je problematizovao pitanje revolucionarnog subjekta, odnos pokreta i partije,
ciljeva i sredstava u revoluciji.

Početkom osamdesetih godina Đinđić se posvetio proučavanju Hegela, ali i autora kao što su Rajnhart Kozelek, Niklas Luman i Karl Šmit. To je bio njegov konačni rastanak od marksizma. 
Zoran Đinđić je dobio prestižnu stipendiju Aleksandar fon Humbolt (1982–1984). Stipendija  je bila namenjena mladim naučnicima iz celog sveta koji su već imali doktorat i počeli naučnu karijeru. Tada je Habermas bio Đinđićev mentor. Da bi mogao češće da dolazi i duže ostaje u Beogradu, Zoran Đinđić se 1. juna 1986. godine zaposlio u Centru za filozofiju i društvenu teoriju. Još uvek je kružio između Frankfurta, Beča i
Beograda i kolebao se između nauke i politike.

U političkim spisima Zorana Đinđića ne prepoznaje se njegova lektira, Đinđićeva politička misao sintetizuje 
raznovrsna znanja i iskustva, i predstavlja važan elemenat  konteksta u kome je, sledeći unutrašnji imperativ odgovornog političara i državnika, donosio odluke od velike važnosti.

Posle pada Berlinskog zida i promena koje su počele u zemljama Istočne Evrope, Đinđić je 1989. godine definitivno odlučio da se vrati u Beograd. Imao je tada 37 godina. Bio je jedan od 13 srpskih intelektualaca koji su 13. decembra 1989. godine objavili nameru da osnuju Demokratsku stranku i to ostvarili već 3. februara 1990. godine. U januaru 1994. godine preuzeo je mesto predsednika Demokratske stranke.

Tokom devedesetih, Đinđić je bio jedan od istaknutih lidera opozicije, a 21. februara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda, ispred Koalicije Zajedno. Funkciju gradonačelnika obavljao je samo sedam meseci. 

 

Tokom petooktobarskih promena 2000. godine bio je ključni lider opozicije, pa je tako posle pada Slobodana
Miloševića postao prvi demokratski izabran premijer Srbije, 25. januara 2001. godine.

 

2000. godine dobio je uglednu nemačku nagradu Bambi, iz oblasti politike, a 2002. je u Pragu primio nagradu Polak, koju dodeljuje Fond za američke studije. Nagrada se dodeljuje za dopinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istočnoj Evropi. 

Autor je knjiga: Jugoslavija kao nedovršena država (1988), Jesen dijalektike (1987), i više stotina naučnih članaka i tekstova. Sa nemačkog je prevodio knjige i stručne tekstove iz oblasti filozofije. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Theoria, glasila Filozofskog društva Srbije.

 

Posle svega dve godine na poziciji premijera, Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade
Republike Srbije, u politički motivisanom atentatu. Imao je 51 godinu.

 

Iza sebe je ostavio suprugu, Ružicu, ćerku, Jovanu, i sina, Luku.

VIŠE O ZORANU ĐINĐIĆU
1 - ZD_speaking.jpg

Pisana zaostavština,

lični  predmeti i lična 

biblioteka Zorana Đinđića

muzej.png

Deo digitalizovane zaostavštine Zorana Đinđića je dostupan na Virtuelnom muzeju: www.zorandjindjic.org

biblioteka engleska i srpska verzija.JPG

Knjige, članci, rasprave,

eseji, prikazi i polemike, prevodilački rad

© 2004 - 2019 Zoran Djindjic Foundation